Trubači Novi Sad 🎺️ Srpske trube

Mi smo tamo gde nas vi pozovete.

Peka-Orchestra je sastavljen 2019-te godine i broji 9 članova.Mi smo orkestar koji se prevenstveno bavi sviranjem koncerata širom Evrope i to uglavnom sviranjem u Arenama sa najpoznatijim svetskim i evropskim zvezdama,sviranjem svadbi,svih vrsta proslava po želji.

Gostovali smo na svim poznatim scenama i lokalitetima i lokalnim televizijama i radijima.Orkestar svira svaku vrstu muzike i imamo bogat repertoar što domaćih tako i stranih pesama.

Takodje,svirali smo i u Americi,Kanadi i Meksiku i skoro svim zemljama u Evropi.

Pogledajte našu Galeriju Slika sa naših nastupa.

Najbolji trubači

Naš nastup u Novom Sadu

Poslusajte u video-u kako zvucimo.

Volimo celu našu prelepu Srbiju i uvek smo lepo dočekani gde god nastupamo,naš narod je veoma gostoljubiv,druženja su fenomenalna,sklapanja novih prijateljstava kada gostujemo bilo gde u Srbiji obogaćuju naše živote,neka od tih prijateljstava ostala su zauvek.

Srbija je prelepa zemlja sa divnim gostoljubivim i srdačnim narodom kojem jednostavno nemožete odoleti,nekako,prirastu vam za srce.Niš,Kragujevac,Subotica,Leskovac,Kraljevo,Kruševac i druga mesta su prelepi i prava je radost i uživanje kada nas ugoste.

Trubaci za sva veselja

Sa nama ćete svakako svoje jedinstvene trenutke provesti na najbolji način . Slobodno se uverite pozovite nas i uverite se zašto smo mi najbolji.

Sviramo razne proslave , kao i žurke a ujedno sviramo i proslave mature , tako da maturanti ne oklevajte pozovite nas.

Trubači najpoželjniji kada se ide po mladu , tada možemo da ispratimo mladoženju zajedno sa kumovima i rodbinom po kupovinu mlade , a ujedno možemo se pojaviti kada se reze torta da zapalimo atmosferu i tada su trubači najpotrebniji.

Svaka osoba ima svoju ukus za muziku zato mi sviramo sve vrste muzike.Mi tu zbog vas , tako da nas možete slobodno pozvati kako bi se što više uverili u našu uslugu kao i profesionalnost.

Cena trubackog nastupa

Sto se cene naseg nastupa tice ona zavisi od vise faktora i dogovaramo je sa vama u skladu sa tim faktorima.

Faktori koji odredjuju cenu su duzina naseg nastupa,tacnije koliko nas zelite zadrzati na vasem slavlju.

Sledeci faktor su nasi putni troskovi koje cemo zbog vas gledati da svedemo na minimum.

Angazujte nas a mi cemo vam se oduziti profesionalnom i postenom uslugom i vase veselje cemo uciniti fantasticnim.

Trubački festivali u Srbiji

Guča je imala sreću da već na prvim saborima zasviraju trojica vrsnih majstora trubača: Radovan Babić, Bakija Bakić i Raka Kostić. Oni su tada na najlepši način promovisali i utemeljili tri stila, tri škole sviranja na trubi, tri različita melosa koji su nosili pečat i dušu onih krajeva u kojima se truba negovala i u kojima se i danas neguje: zlatiborsko-dragačevski, vranjski i vlaški.

Na zvuku njihovih truba odnegovani su mnogi. Sve ono što je i danas živo u srpskoj trubi izniklo je, na ovaj ili onaj način, iz orkestara koji su u jedno duže vreme predvodili ovi majstori trube.

Uz njih i za njima došli su Junuz Ismailović, Milivoje Stanimirović, Milan Nikolić Donja, Boško Ostojić, Fejat Sejdić, Ekrem Mamutović , Milovan Babić, Dragan Veličković, a onda i Svetozar Lazović, Gongo, Mićo Petrović, Slobodan Salijević, Boban Marković...

Medjunarodna trubačka takmicenja

Sirom sveta postoje razna trubacka takmicenja od kojih su najpoznatija Đirolamo Fantini u Rimu i takmicenje u Teksasu u Americi poznato kao nacionalno prventsvo trube u originalu National Trumpet Competition.

Međunarodno takmičenje trubača u Rimu osnovali su Eda Silvestri, generalni direktor Aimart muzičke akademije u Rimu i Đulijano Somerhalder, internacionalni trubač solista i glavni trubač Orchester de la Suisse Romande u Ženevi.

Održano je dva puta, 2017. i 2019. Njegov prepoznatljiv znak je drugi krug koji promoviše svestranost, omogućavajući takmičarima da biraju između orkestarskih odlomaka, barokne trube, džeza ili slobodnog stila (uključujući mejnstrim solo repertoar).

Istorijat trube u Srbiji

Truba je u Srbiju stigla iz Prvog svetskog rata, u vojničkom koferu, sa ratnim uspomenama. Primila se kod naših ljudi, prepoznala u narodnoj melodiji i postala omiljen instrument u našim selima.

Između dva svetska rata, u brdima zapadne Srbije, nije bilo sela bez trubača. Sviralo se uz gasarice i karbituše lampe, po vašarima, svadbama, proslavama, mobama, komišanjima... Sazivalo se i dozivalo trubom, dočekivalo i ispraćalo.

Ako se ne bi čula truba nije se ni računalo da se nešto dogodilo. Na toj velikoj i neuhvatljivoj pozornici između Drine i Ibra, od Povlena i Maljena pa sve do Nove Varoši i Prijepolja, planula je kao požar čudesna muzička predstava.

Guča, koja će kasnije postati koncertna dvorana omeđena brdima i nebom, za hiljade truba i stotine hiljada njenih poklonika, tu najznačajniju muzičku tradiciju u ovim krajevima izvešće na svetlost pozornice. Počeće da je izvodi iz okvira lokalnog folklora zapadne, a onda i južne Srbije.

Trubaci Beograd -> OVDE

Izrada sajta NS -> OVDE

Izrada sajta BG -> OVDE

Seo Optimizacija -> OVDE

Windows Instalacija -> OVDE

Širila se i obnavljala publika, podmlađivala se truba i stalno obnavljala. Kad god se strahovalo da njen zvuk zamire, naročito u Dragačevu i na Zlatiboru, dolazili su naslednici, sinovi i unuci. Neki su svirali bolje od očeva i dedova.

Dug je spisak onih mladića koji danas majstorski muziciraju na ovom instrumentu. Do sada majstori koji su svirali i komponovali na sluh, muzički se opismenjavaju, ulaze u tajne muzičkih aranžmana. Vremena se menjaju.

Istorijat trube kao muzičkog instrumenta

Truba, skraćeno Trb. (može se još i sresti, često u rukopisnim primerima, skraćenica Trp. prema engleskom nazivu), je registarski najviši limeni duvački instrument, svetlog i prodornog zvuka, koji je od davnina korišćen za vojničke signale i svečane fanfare, pa je to ostavilo bitan trag na njegovom osnovnom karakteru i tipičnim načinima upotrebe u muzici.

Ipak, truba je i izražajni melodijski instrument, a zahvaljujući usavršenom mehanizmu ventila i u izvođačkoj tehnici dostiže zavidan virtuozitet, koja se posebno ističe u džez-muzici. Tu je naročito česta, iako i drugde uobičajena, upotreba sordine (vidi: limeni duvački instrumenti).

Instrumenti slični trubi su tokom istorije bili korišćeni kao signalno sredstvo u bitkama ili u lovu, sa primerima takve upotrebe datiranim još od 1.500 p. n. e; oni su počeli da se koriste kao muzički instrumenti tek u kasnom 14. ili ranom 15. veku.

Od kasnog 15. veka ovi instrumenti su prventveno bili konstruisani od mesinganih cevi, obično dva puta savijenih u oblik zaobljenog pravougaonika. U svojoj veoma dugoj istoriji, koja zalazi daleko u antičko doba, instrumenti tipa trube zadugo su mogli da izvode tonove samo jednog alikvotnog niza (tzv. prirodna truba), pa su građene u različitim registarskim varijantama i veličinama.

Tek izum i primena ventilnog mehanizma, početkom 19. veka, omogućila je slobodno i lako izvođenje svih tonova i bitno unapredila izvođačku tehniku, kao i upotrebne mogućnosti trube. Truba koja se u 18. veku označavala kao truba in C imala je stvarni zvučni obim (zavisno od veličine) za oktavu dublji od obima današnje trube in C, odnosno isti obim kao današnja horna in C (corno alto).

S obzirom da se pedalni ton nije mogao dobiti, a da je drugi ton alikvotnog niza bio intonativno nesiguran, praktični obim trube iz klasičnog perioda svodio se uglavnom na dobijanje tonova od 3. do 12. alikvotnog niza.

Postoji mnogo različitih vrsta trube, pri čemu se one najčešće sviraju u B♭ (transpozicioni instrument), i imaju cev dužine od oko 1,48 m. Rane trube nisu pružale mnogo opcija za promenu dužine cevi, dok moderni instrumenti generalno imaju tri (ili ponekad četiri) ventila da bi se menjala njihiva visina zvuka.

Većina truba ima ventile pistonskog tipa, mada se kod nekih koriste rotirajući tip. Upotreba truba sa rotirajućim ventilima je u većoj meri zastupljena u orkestarskim postavkama, mada ova praksa varira od zemlje do zemlje.

Svaki ventil, kad je pritisnut, povećava dužinu cevi, snižavajući visinu zvuka instrumenta. Muzičar koji svira trubu se naziva sviračom trube ili trubačom.